Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Procedura primene Cost-benefit analize". Rad ima 18 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 



VISOKA ŠKOLA ZA POSLOVNU EKONOMIJU I PREDUZETNŠTVO

BEOGRAD

SEMINARSKI RAD

Predmet : Upravljanje investicijama

T E M A :

PROCEDURA PRIMENE COST-BENEFIT ANALIZE

VRANJE , MAJ 2011

SADRžAJ :

UVOD ................................................................................................................. 3

OSNOVE COST-BENEFIT ANALIZE ........................................................... 4

PRIMENA COST-BENEFIT ANALIZE .......................................................... 5

RAZMATRANJE COST-BENEFIT ANALIZE .............................................. 6

OPRAVDANOST I TEHNIKA PRIMENE ................................................... 8

KORISTI I ŠTETE KOJE RAZMATRA ANALIZA .................................... 10

MERENJE EFEKATA

OD STRANE COST-BENEFIT ANALIZE .................................................. 12

PROCEDURA PRIMENE COST-BENEFIT ANALIZE ............................. 13

PRIMER COST-BENEFIT ANALIZE .......................................................... 15

ZAKLJUČAK ...................................................................................................... 17

UVOD

U radu će biti govora o analizi koristi i troškova tj. cost-benefit analizi.

U pitanju je postupak kojim se prosuđuju društvene koristi i društvene štete, koje će se predvidivo pojaviti ostvarenjem nekog projekta.

Najpre treba reći da je to već relativno stari postupak ekonomske nauke koji se već davno primenjuje u praksi razvijenih zapadnih zemalja pri oceni međusobno različitih proje-kata, a i u našoj literaturi pojavio se kao pojam već 30.-tih godina prošlog veka, iako se takve analize nisu baš često radile.

Cost-benefit analiza koristila se pre svega kod ulaganja u javne i infrastrukturne objekte, ali se sve češće koristi i kod ostalih projekata u slučaju postojanja znatnije dru-štvene koristi i štete.

Filozofiju cost-benefit analize možda najbolje definira tzv."Paretov napredak" na-zvan prema talijanskom ekonomistu Vilfredu Paretu. Načelo Paretovog napretka zasniva se na pretpostavci da u današnjem savremenom društvu nije moguće realizovati bilo kakav pro-jekat koji nikome neće naneti štetu. Stoga su ekonomisti za projekte koji su bili predmet cost-benefit analize, uveli pojam potencijalnog Paretovog napretka prema kojem se isplati ulagati u svaki projekt kod kojeg su koristi onima koji ih uživaju veće od troškova onih koji-ma su ti troškovi prouzrokovani. Za projekte koji ostvaruju koristi i kompenziraju troškove koje uzrokuju može se reći da su ostvarili potpuni Paretov napredak. Ti se troškovi i koristi mogu opisati kao ona vrsta koristi i troškova koji terete širu ili užu društvenu zajednicu, pa i buduće generacije. U tom kontekstu analiza koristi i troškova važan je deo procesa procene uticaja na okolinu i to na nivou pojedinačnih projekata i neophodna podrška odlučivanju u postupku procene uticaja zahvata na okolinu.

Cost-benefit analiza pokušava praktično da doprinese rešavanju jednog od osnovnih ekonomskih problema - optimalnom rasporedu resursa tako što procenjuje ukupnu društvenu vrednost pojedinih ekonomskih projekata, tačnije njihov doprinos ukupnom društvenom bla-gostanju i time pruža neophodnu informaciju donosiocu odluke kome je u interesu ukupno društveno blagostanje .

...

 

-------------------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]